Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом

 

На основу члана 38. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 113/17 и 50/18),

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доноси

ПРАВИЛНИК

о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом

„Службени гласник РС“, број 58 од 27. јула 2018.

  1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником утврђују се ближи услови и начин остваривања права од општег интереса утврђених Законом о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 113/17 и 50/18 (у даљем тексту: Закон), и то права на:

1) накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;

2) остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета;

3) родитељски додатак;

4) дечији додатак;

5) накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања;

6) накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом;

7) накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи.

  1. НАКНАДА ЗАРАДЕ, ОДНОСНО НАКНАДА ПЛАТЕ ЗА ВРЕМЕ ПОРОДИЉСКОГ ОДСУСТВА, ОДСУСТВА СА РАДА РАДИ НЕГЕ ДЕТЕТА И ОДСУСТВА СА РАДА РАДИ ПОСЕБНЕ НЕГЕ ДЕТЕТА

Члан 2.

Остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, као и обрачун накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (у даљем тексту: накнада зараде, односно накнада плате) врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона.

Докази из става 1. овог члана су:

1) извештај о привременој спречености за рад мајке у време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета – дознака;

2) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о потреби да подносилац захтева због здравственог стања детета одсуствује са рада ради посебне неге детета, односно да ради са половином пуног радног времена;

3) извод из матичне књиге рођених за децу;

4) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања, на дан подношења захтева;

5) решење о праву на породиљско одсуство, решење о праву на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, решење о праву на одсуство са рада ради неге детета и решење о праву на одсуство са рада ради посебне неге детета;

6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног  осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чланом 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће;

7) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чланом 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа за лица која су засновала радни однос након рођења детета;

8) извештај о почетку прве привремене спречености за рад мајке ради коришћења одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће – дознака, уколико је коришћено ово право;

9) потврда да није остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица;

10) решење о коришћењу породиљског одсуства или одсуства са рада ради посебне неге детета уколико се захтев односи на децу различитог реда рођења;

11) решење о коришћењу одсуства са рада ради неге детета или одсуства са рада ради посебне неге детета за децу различитог реда рођења;

12) остали подаци који су од утицаја на утврђивање права а нису евидентирани у доступним евиденцијама.

У случају из члана 95. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС и 113/17):

1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених;

2) извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених.

Надлежни орган управе јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган управе) који води поступак обезбеђује доказ о просечној месечној заради у Републици Србији.

У захтеву за остваривање права наводи се и број текућег рачуна за исплату права, а фотокопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега.

Уколико је лице које подноси захтев у радном односу код више послодаваца, подноси захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаде плате код сваког послодавца.

Члан 3.

Када отац детета уместо мајке, у складу са законом, поднесе захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, за време породиљског одсуства, уз доказе из члана 2. овог правилника, о праву се одлучује и на основу доказа о постојању разлога предвиђених чланом 94. став 5. Закона о раду, и то једног од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете;

2) извода из матичне књиге умрлих за мајку;

3) потврде установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку;

4) извештаја комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке коју чине три лекара одговарајуће специјалности који је лече;

5) решења којим је мајка лишена пословне способности;

6) решења којим је мајка лишена родитељског права.

Право из става 1. овог члана траје од дана испуњења услова до престанка разлога који су онемогућили или спречили мајку да се стара о детету, односно до истека породиљског одсуства.

Члан 4.

По истеку права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, право на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета, до истека 365 дана за прво и друго дете, односно две године за треће и свако наредно новорођено дете од дана отпочињања породиљског одсуства, остварује један од родитеља, на основу међусобног договора.

Када на основу међусобног договора родитеља, отац детета преузима коришћење права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради неге детета, подноси захтев, који се допуњује доказима у складу са овим правилником и међусобним договором родитеља у писменој форми, на основу којих се доноси решење.

Захтев за преузимање одсуства из става 2. овог члана мора се поднети благовремено, и то најкасније до 8. у месецу за наредни месец.

Постигнути договор из става 1. овог члана може се мењати једанпут током коришћења права.

Изузетно од става 4. овог члана у оправданим случајевима постигнути договор може се мењати још једанпут.

Када на основу међусобног договора родитеља, отац детета преузима коришћење права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради неге детета, мајци од датума преузимања права престаје право на накнаду зараде.

Када на основу међусобног договора родитеља, отац детета, преузима коришћење права на негу детета приликом утврђивања висине накнаде зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета, основица накнаде зараде, односно накнаде плате утврђује се на исти начин као и основица накаде зараде односно накнада плате мајке а у складу са чланом 13. Закона.

Уколико је мајка детета користила и право на остале накнаде по основу рођења и неге детета врши се преиспитивање права у случају да висина ове накнаде и накнаде зараде коју је остварио отац детета прелази износ три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева.

Члан 5.

Када, у складу са законом, један од усвојитеља, хранитељ, односно старатељ поднесе захтев за накнаду зараде за време одсуства са рада ради неге детета, уз доказе из члана 2. овог правилника прилаже и уверење надлежног органа старатељства о чињеници смештаја детета у породицу односно о постојању статуса усвојитеља, хранитеља односно старатеља.

Када, у складу са законом, један од усвојитеља, хранитељ, односно старатељ детета остварује право на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета или одсуства са рада ради посебне неге детета, при утврђивању висине накнаде зараде, односно плате од утицаја су основице на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде односно плате, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства, а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, на дан подношења захтева за остваривање права.

Члан 6.

Орган управе доноси решење о праву на накнаду зараде, односно накнаду плате које обавезно садржи дужину коришћења права на накнаду зараде, односно накнаду плате, месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате и обавезе корисника права и послодавца.

Решење из става 1. овог члана доставља се кориснику права и послодавцу.

Члан 7.

Обрачун основице накнаде зараде, односно накнаде плате, врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, односно плате, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права.

Подаци из става 1. овог члана, који су од утицаја на утврђивање основице прихода који имају карактер зараде, односно плате, евидентирају се у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, а у обрачун основице накнаде зараде улазе према Шифарнику врсте прихода који су од утицаја приликом утврђивања права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета и права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета, датом у Прилогу 1. који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

На основу података из ст. 1. и 2. овог члана орган управе формира извештај о евидентираним основицама за период који је од утицаја на остваривање права, а који чини саставни део списа предмета.

Месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате добија се дељењем збира основица из става 1. овог члана са 18, без обзира да ли постоје евидентиране основице за свих 18 месеци.

Месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате, обрачунава се на основу утврђене месечне основице накнаде зараде, односно накнаде плате, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу.

На основу обрачунатог месечног износа накнаде зараде, односно накнаде плате, обрачунава се износ накнаде зараде, односно накнаде плате који је умањен за припадајуће порезе и доприносе.

Члан 8.

Право на накнаду зараде, односно накнаду плате утврђује се у висини месечне основице из члана 7. овог закона, која у себи садржи припадајуће порезе и доприносе и утврђени износ уноси се у решење.

Утврђени износ из става 1. овог члана, не може бити већи од три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан подношења захтева.

Изузетно, утврђени износ из става 1. овог члана, не може бити мањи од минималне зараде, у периоду од отпочињања породиљског одсуства до навршена три месеца живота детета (породиљско одсуство), ако је код надлежног органа евидентирано најмање шест најнижих основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде.

Уколико у периоду који је од утицаја на остваривање права, нема евидентираних основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, односно плате, прекида се поступак одлучивања о праву до евидентирања основица.

По поднетом захтеву одлучује се привременим решењем до три месеца, ако у тренутку одлучивања није позната чињеница рођења детета.

Ако је о праву одлучено привременим решењем, пре истека дужине трајања права, ради се прерачун накнаде зараде и доноси ново решење по службеној дужности.

Члан 9.

Обрачун и исплату накнаде зараде, односно накнаде плате, без пореза и доприноса, а на основу донетих решења, месечно, до краја текућег месеца за претходни месец, врши министарство надлежно за социјална питања (у даљем тексту: Министарство).

Пореску пријаву за обрачунате порезе и доприносе подноси Министарство, а као шифру врсте прихода уноси посебну шифру додељену од стране пореске управе.

Након успешно поднете пореске пријаве и ажурирања података за исплату права подацима добијеним на основу поднете пријаве, Министарство врши исплату обрачунатих месечних износа накнаде зараде, односно накнаде плате без пореза и доприноса на текући рачун корисника.

Члан 10.

Орган управе документацију о остваривању права из члана 2. овог правилника чува на начин и у роковима који важе за чување документације о зарадама запослених код послодавца.

Министарство електронску документацију о исплати накнаде зараде, односно накнаде плате чува на начин и у роковима који важе за чување документације о зарадама запослених код послодавца.

Члан 11.

Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате подноси се на: Обрасцу НЗ-ПО – захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства, Обрасцу НЗ-ПОНД – захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, Обрасцу НЗ-НД – захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета и Обрасцу НЗ-ПНД – захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета, најраније даном отпочињања породиљског одсуства, а најкасније до истека законом утврђене дужине трајања права.

Обрасци из става 1. овог члана одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део.

Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате органу управе према пребивалишту подносиоца захтева подносе законом одређена лица која могу остварити конкретно право: мајка, отац, усвојилац, старатељ или хранитељ детета.

III. ОСТАЛЕ НАКНАДЕ ПО ОСНОВУ РОЂЕЊА И НЕГЕ ДЕТЕТА И ПОСЕБНЕ НЕГЕ ДЕТЕТА

Члан 12.

Остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета, (у даљем тексту: остале накнаде) као и обрачун остале накнаде, врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона.

Докази из става 1. овог члана су:

1) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања, на дан подношења захтева;

2) извод из матичне књиге рођених за децу;

3) податак о почетку коришћења одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, уколико је коришћено ово право;

4) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о потреби да подносилац захтева због здравственог стања детета оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета;

5) доказ да није остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица;

6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чланом 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно дану рођења детета;

7) потврда о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чланом 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно дану рођења детета за лица која самостално обављају делатност, а који нису евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;

8) потврда о основици на коју су плаћени доприноси, за обавезно пензијско и инвалидско осигурање, за последња 24 месеца који претходе дану рођења детета за лица која су пољопривредни осигураници;

9) остали подаци који су од утицаја на утврђивање права, а нису евидентирани у доступним евиденцијама.

У случају из члана 17. став 6) Закона:

1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених;

2) извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених.

У захтеву за остваривање права наводи се и број текућег рачуна за исплату права, а фотокопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега.

Члан 13.

Када отац детета уместо мајке, у складу са законом, поднесе захтев за признавање права на остале накнаде, уз доказе из члана 12. овог правилника о праву се одлучује и на основу доказа о постојању разлога предвиђених чланом 17. став 7. Закона, и то једног од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете;

2) извода из матичне књиге умрлих за мајку;

3) потврде установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку;

4) извештаја комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке;

5) решења којим је мајка лишена пословне способности;

6) решења којим је мајка лишена родитељског права.

Право из става 1. овог члана траје од дана испуњења услова до престанка разлога који су онемогућили или спречили мајку да се стара о детету, односно до истека права.

Члан 14.

Обрачун основице осталих накнада, врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси, осим основице доприноса на приходе који имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права.

Изузетно, све основице које имају карактер зараде, узимају се у о основ за обрачун осталих накнада, за лица која нису у радном односу у моменту подношења захтева за остваривање права, а у претходном периоду су остваривала приходе по основу зараде.

Обрачун основице осталих накнада за лица из члана 17. став 2. Закона врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за последња 24 месеца који претходе дану рођења детета, а који су евидентирани код надлежног пореског органа, на дан подношења захтева за остваривање права, и дати су у Потврди која је одштампана уз овај правилник и чини његов саставни део.

Подаци из става 1. овог члана, који су од утицаја на утврђивање основице осталих накнада, евидентирају се у Централном регистру обавезног социјалног осигурања према шифарнику којим се утврђује пореска пријава за порез по одбитку и другим надлежним евиденцијама, а у обрачун основице осталих накнада улазе према Шифарнику из члана 7. став 2. овог правилника.

На основу података из ст. 1. и 2. овог члана орган управе формира извештај о евидентираним основицама за период који је од утицаја на остваривање права, а који чини саставни део списа предмета.

Месечна основица осталих накнада, добија се дељењем збира основица из става 1. овог члана са 18, без обзира да ли постоје евидентиране основице осталих накнада за цео посматрани обрачунски период.

Месечна основица осталих накнада, за лица из члана 17. став 2. Закона добија се дељењем збира основица из става 3. овог члана са 24, без обзира да ли постоје евидентиране основице осталих накнада за цео посматрани обрачунски период.

Збир месечних основица из ст. 6. и 7. овог члана не може бити већи од три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева.

Уколико је подносилац захтева за остваривање осталих накнада поднео и захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, збир месечне основице накнаде зараде, односно месечне основице накнаде плате и месечне основице за остале накнаде из става 8. овог члана не може бити већи од три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева.

Уколико је збир из става 9. овог члана већи од три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева, остале накнаде утврђују се у износу разлике између три просечне зараде, и накнаде зараде односно плате.

Пун месечни износ осталих накнада који се исплаћује добија се када се месечна основица за остале накнаде подели са коефицијентом 1,5.

Члан 15.

Право на остале накнаде утврђује се у износу у складу са чланом 14. овог правилника у висини месечног износа осталих накнада на коју се не плаћају порези и доприноси и утврђени износ се уноси у решење.

Месечни износ осталих накнада, обрачунава се на основу утврђеног пуног месечног износа накнаде, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу.

Обрачунати месечни износ осталих накнада, уплаћује се на текући рачун корисника права, односно рачун отворен код финансијске организације одређене од стране Министарства, за корисника права који нема текући рачун.

Члан 16.

Уколико у току коришћења права на остале накнаде, корисник заснује радни однос и поднесе захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, врши се обустава права на остале накнаде и поново се цене услови за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате и права на остале накнаде.

Члан 17.

Захтев за остваривање права на остале накнаде подноси се на Обрасцу ОН-РНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и Обрасцу ОН-ПНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 18.

Приликом подношења захтева за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате, цени се и испуњеност услова за остваривање права на остале накнаде.

Уколико се утврди да подносилац захтева испуњава услове из става 1. овог члана надлежни орган управе писменим путем га поучава о потреби подношења и захтева за остваривање права на остале накнаде.

Када се одлучује о праву на остале накнаде цени се и испуњеност услова за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате.

Уколико се утврди да подносилац захтева испуњава услове из става 3. овог члана надлежни орган управе писменим путем га поучава о потреби подношења и захтева за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате.

Ако у току трајања права на накнаду зараде односно остале накнаде дође до промена које су од утицаја на остваривање права врши се суспензија права до доношења новог решења.

  1. РОДИТЕЉСКИ ДОДАТАК

Члан 19.

Право на родитељски додатак остварује се на основу поднетог захтева мајке и следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) извода из матичне књиге рођених за сву децу;

2) уверења о држављанству Републике Србије мајке;

3) пријаве пребивалишта мајке;

4) пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине;

5) уверења надлежног органа старатељства да мајка непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да њена деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења;

7) изјаве мајке да она и супруг не живе у иностранству;

8) изјаве мајке о називу и месту здравствене установе у којој је изабрани лекар деце;

9) изјаве мајке да су новорођено дете и њена деца претходног реда рођења вакцинисани у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије;

10) изјаве мајке о називу и месту предшколске установе коју њена деца доспелог узраста похађају;

11) изјаве мајке да њена деца, доспелог узраста, похађају припремни предшколски програм у оквиру система предшколског васпитања и образовања Републике Србије;

12) изјаве мајке о називу и месту основне школе коју њена деца доспелог узраста похађају;

13) изјаве мајке да се њена деца, доспелог узраста, школују и редовно похађају наставу у оквиру система основношколског образовања Републике Србије;

14) изјаве мајке да њена деца живе на територији Републике Србије.

У случају из члана 22. став 6. Закона о испуњености услова доставља се и извештај надлежног органа старатељства са оценом оправданости смештаја детета у установу због континуиране здравствене заштите и неге, у складу са Законом, и пратећа медицинска документација.

Када је мајка страни држављанин, поред доказа из ст. 1. и 2. овог члана о праву се одлучује и на основу:

1) уверења о њеном држављанству;

2) доказа да има статус стално настањеног странца или пријаву боравишта на територији Републике Србије (фотокопија исправе којом се доказује статус стално настањеног странца, односно фотокопија пасоша);

3) доказа о постојању брачне, односно ванбрачне заједнице са оцем детета;

4) уверења органа старатељства да непосредно брине о детету за које је поднела захтев и уверења надлежне службе из земље чији је држављанин да њена деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења;

5) доказа да у земљи чији је држављанин, није остварила исто или слично право за дете за које је поднет захтев за родитељски додатак.

Докази из земље чији је мајка држављанин морају бити у складу са правилима утврђеним за признање страних јавних исправа – преведени и оверени од стране судског тумача односно оверени Хашким Апостилом („APOSTILLE”).

Изјаве које је подносилац захтева дао у поступку остваривања права на родитељски додатак, орган управе проверава по службеној дужности увидом у доступне електронске базе податка и на други начин у сарадњи са надлежним органима, најмање једанпут годишње до краја септембра текуће године.

Члан 20.

Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке подноси се на Обрасцу РД-1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке која је страни држављанин подноси се на Обрасцу РД-1-С-М, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 21.

Отац детета, у складу са Законом, остварује право на родитељски додатак, на основу поднетог захтева за признавање права, доказа из члана 19. ст. 1. и 2. овог правилника за мајку детета и себе, и једног од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) извода из матичне књиге умрлих за мајку;

2) уверења органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете;

3) одлуке надлежног суда да је мајка лишена родитељског права;

4) извештаја комисије надлежног здравственог органа о тежој болести мајке;

5) решења којим је мајка лишена пословне способности;

6) потврде надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку;

7) доказа да је мајка страни држављанин и доказа наведених у члану 19. ст. 3. и 4. овог правилника.

Редослед рођења детета за које отац подноси захтев за признавање права на родитељски додатак, утврђује се према мајци.

Члан 22.

Захтев за остваривање права на родитељски додатак оца подноси се на Обрасцу РД-2, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Захтев за остваривање права на родитељски додатак оца који је страни држављанин подноси се на Обрасцу РД-2-С-О, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 23.

Приликом одлучивања о праву на родитељски додатак, орган управе који води поступак, може у циљу утврђивања материјалне истине, прибавити и друге доказе које оцени неопходним, а по потреби може извршити и увиђај.

 

 

Члан 24.

Када орган управе, по обављеној провери, односно добијеној изјави корисника права или трећег лица, утврди да је испуњен неки од услова из члана 24. Закона, осим ст. 2, 3, 4. и 10. прекида даљу исплату права и списе предмета доставља Министарству ради одлучивања о даљој исплати права.

Министарство после извршеног увида у списе предмета доноси одлуку да ли ће се наставити или не даља исплата права и у ком обиму, а донету одлуку прослеђује органу управе ради даљег поступања.

Члан 25.

Усклађивање права на родитељски додатак, у складу са чланом 12. Закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, број 50/18) извршиће по службеној дужности, орган управе на следећи начин:

За друго, треће и четврто дете по редоследу рођења мајке, а које је рођено од 25. децембра 2017. године и касније, закључно са 30. јуном 2018. године, и за које је по поднетом захтеву остварено право на родитељски додатак, врши се провера испуњености услова који се односе на обавезну вакцинацију све деце мајке, похађања припремног предшколског програма у оквиру система предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије, односно школовања и редовног похађања наставе у оквиру система основношколског образовања Републике Србије.

Уколико су испуњени услови из става 2. овог члана доноси се решење којим се врши усклађивање броја рата и износа родитељског додатка у складу са Законом.

Уколико нису испуњени услови из става 2. овог члана кориснику се исплата права на родитељски додатак врши у складу са постојећим решењем.

За друго, треће и четврто дете по редоследу рођења мајке, а које је рођено од 25. децембра 2017. године и касније, закључно са 30. јуном 2018. године, за које захтев није поднет, а може се поднети у року од шест месеци од дана рођења детета, приликом одлучивања о праву врши се провера испуњености услова који се односе на обавезну вакцинацију све деце мајке, похађања припремног предшколског програма у оквиру система предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије, односно школовања и редовног похађања наставе у оквиру система основношколског образовања Републике Србије.

Уколико су испуњени услови из става 5. овог члана одлучује се о праву у складу са Законом који се примењује од 1. јула 2018. године.

Уколико нису испуњени услови из става 5. овог члана одлучује се о праву у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом који се примењивао на дан рођења детета.

  1. ДЕЧИЈИ ДОДАТАК

Члан 26.

Право на дечији додатак остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици,

2) уверења подносиоца захтева да је држављанин Републике Србије;

3) уверења подносиоца захтева да је страни држављанин;

4) потврде о пребивалишту свих чланова заједничког домаћинства;

5) уверења о статусу стално настањеног странца за подносиоца захтева који је страни држављанин;

6) потврде о поседовању односно непоседовању непокретности, као и одговарајућег стамбеног простора у смислу члана 8. Закона;

7) потврде о приходима из члана 5. Закона оствареним у три месеца која претходе месецу подношења захтева за све чланове заједничког домаћинства;

8) потврде о катастарским приходима у претходној години за све чланове заједничког домаћинства;

9) изјаве о називу и месту предшколске установе и потврде о похађању програма припреме детета пред полазак у основну школу у оквиру предшколског васпитања и образовања на територији Републике Србије;

10) изјаве о називу и месту основне односно средње школе и потврде о редовном похађању наставе за децу школског узраста;

11) потврде о испуњености услова из члана 2. став 4. Закона;

12) потврде о испуњености услова из члана 6. став 3. Закона;

13) потврде о испуњености услова из члана 26. став 10. Закона;

14) потврде о испуњености услова из члана 26. став 11. Закона;

15) потврде о коришћењу права на новчану социјалну помоћ;

16) потврде о коришћењу права на додатак за помоћ и негу другог лица.

Члан 27.

Захтев за остваривање права на дечији додатак подноси се на Обрасцу ДД-1, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Уз захтев из става 1. овог члана достављају се и подаци о другим члановима породице – на Обрасцу ДД-1а, а подаци о деци на старатељству – на Обрасцу ДД-1б, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 28.

Чињеница да подносилац захтева и чланови његовог домаћинства поседују, односно не поседују непокретности доказује се неким од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) података пореске управе, односно јединица локалне самоуправе;

2) података Републичког геодетског завода;

3) извода из земљишних књига – власнички лист;

4) уговора о куповини непокретности;

5) уговора о поклону;

6) решења о наслеђивању;

7) уговора о коришћењу непокретности.

Члан 29.

Цензус за остваривање права на дечији додатак утврђен у члану 30. став 1. тачка 2) Закона примењује се на приходе породице остварене од пољопривредне делатности у породици у којој су подносилац захтева и чланови његовог домаћинства осигурани по основу пољопривредне делатности.

Члан 30.

Приходи из члана 5. Закона исказују се умањени за порезе и доприносе који се на њих обрачунавају и плаћају.

Када подносилац захтева не прихвати накнаде из члана 5. став 1. тачка 2) подтачка (4) Закона сматраће се да је остварио приходе у висини месечног износа који би остварио код организације надлежне за тржиште рада.

Члан 31.

За остваривање права на дечији додатак узимају се приходи свих чланова породице који живе у заједничком домаћинству подносиоца захтева, остварени у три месеца који претходе месецу у којем је поднет захтев и упоређују се са важећим цензусима на дан подношења захтева.

Укупан месечни приход по члану породице утврђује се тако што се укупан приход породице подели на три месеца и бројем чланова заједничког домаћинства, на дан подношења захтева.

Члан 32.

Приходи по члану домаћинства породице утврђују се на основу следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона и то за:

1) Приходе који подлежу опорезивању према закону којим се уређује порез на доходак грађана:

(1) зараде – потврда послодавца;

(2) од пољопривреде и шумарства – подаци организације надлежне за геодетске послове;

(3) од самосталне делатности – подаци пореске управе;

(4) од ауторских права – подаци пореске управе, односно потврда одговарајућег удружења;

(5) од капитала – потврда финансијских и других организација, односно потврда послодавца о исплаћеној добити, дивиденди и сл.;

(6) од издавања у закуп непокретности – подаци пореске управе, односно потврда исплатиоца;

(7) од капиталних добитака – подаци пореске управе о оствареном добитку;

(8) остали приходи – подаци пореске управе односно потврда исплатиоца.

2) Приходе остварене од:

(1) пензија и инвалиднина – потврда организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање, односно потврда исплатиоца;

(2) примања по прописима о правима ратних инвалида – потврда надлежног органа о исплаћеној инвалиднини;

(3) сродника који имају законску обавезу издржавања – судска пресуда или потврда послодавца;

(4) отпремнина у случају престанка потребе за радом запослених услед технолошких, економских или организационих промена и накнада по основу социјалних програма остварених у години пре подношења захтева – потврда послодавца односно исплатиоца;

(5) остале накнаде по основу рођења и неге и посебне неге детета – подаци исплатиоца права;

(6) накнада за време незапослености – потврда организације надлежне за запошљавање;

(7) реализованих новчаних и других ликвидних средстава у години дана пре подношења захтева – потврда послодавца, односно исплатиоца;

(8) примања од рада код страног послодавца у иностранству – потврда послодавца, односно исплатиоца;

(9) осталих активности – изјава корисника.

Члан 33.

Заједничко домаћинство, у смислу Закона и овог правилника, подносилац захтева доказује, и то:

1) заједницу живљења – пријавом места пребивалишта;

2) заједницу привређивања и трошења средстава – личном изјавом;

3) другим релевантним доказима по оцени органа управе који води поступак.

Члан 34.

Чињеницу да непосредно брине о детету родитељ – подносилац захтева доказује личном изјавом и потврдом да дете редовно похађа школу.

Старатељ, чињеницу да непосредно брине о детету, доказује решењем надлежног органа старатељства.

Члан 35.

Својство редовног ученика доказује се потврдом основне или средње школе коју дете редовно похађа.

У захтеву за остваривање права подносилац захтева наводи назив и место основне, односно средње школе коју дете редовно похађа.

Надлежни орган управе, у току трајања школске године, крајем сваког тромесечја проверава редовност похађања наставе детета за које се право остварује путем списка достављеног надлежној школи на верификацију.

Надлежна школа из става 3. овог члана верификовани списак враћа надлежном органу управе у року од пет дана.

За дете које из оправданих разлога не започне школовање, односно које започне школовање касније или прекине школовање у својству редовног ученика прилаже се потврда надлежне здравствене установе.

За дете које у смислу члана 29. став 2. Закона стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, прилаже се потврда или решење надлежне школе.

Члан 36.

Приликом одлучивања о праву на дечији додатак, орган управе који води поступак, може у циљу утврђивања материјалне истине, прибавити и друге доказе које оцени неопходним, а по потреби извршити и увиђај.

Члан 37.

Статус једнородитељске породице доказује се у складу са чланом 39. Закона:

1) изводом из матичне књиге умрлих или решењем надлежног органа о проглашењу несталог лица умрлим;

2) одлуком надлежног органа о вршењу родитељског права;

3) изводом из матичне књиге рођених детета;

4) решењем инвалидске комисије и потврдом фонда за пензијско и инвалидско осигурање да није остварено право на пензију;

5) потврдом надлежног казнено-поправног завода;

6) исправама којима се доказује да извршење обавезе издржавања није било могуће обезбедити постојећим и доступним правним средствима и поступцима.

Члан 38.

Корисници дечијег додатка, чија су деца редовно похађала средњу школу од 1. септембра претходне године и са успехом завршила школску годину до 31. августа текуће године, према потврди надлежне школе, у септембру текуће године у складу са чланом 33. став 4. Закона остварују право на још један дечији додатак.

Право из става 1. овог члана примењује се почев од школске 2018/19 године.

 

 

Члан 39.

Право на дечији додатак остварено у складу са Законом и овим правилником, признаје се у трајању од годину дана од дана поднетог захтева.

Ако у току коришћења права наступе промене које су од утицаја на остваривање права, доноси се ново решење којим се замењује претходно до истека рока претходног решења почев од дана настале промене.

У месецу пре истека рока из става 1. овог члана, корисник обнавља захтев како би му се право признало у континуитету.

Ако корисник обнови захтев по истеку важности решења о праву на дечији додатак, право на дечији додатак признаје се од дана поднетог захтева.

Члан 40.

Уколико право на дечији додатак није остварено за цео месец износ дечијег додатка утврђује се сразмерно броју календарских дана у том месецу за који је остварено право.

  1. НАКНАДА ТРОШКОВА БОРАВКА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ЗА ДЕЦУ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА

Члан 41.

Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања подноси установа социјалне заштите, хранитељ, односно старатељ органу управе, на Обрасцу НТ-ПУ-ДБРС, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 42.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску, односно хранитељску породицу;

2) решења о оствареном праву на дечији додатак – за дете смештено у старатељску породицу;

3) потврде о испуњености услова за признавање права на дечији додатак – за дете смештено у хранитељску породицу;

4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији о упису детета;

5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.

 

 

Члан 43.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за дете без родитељског старања остварено, у складу са Законом и овим правилником, признаје се од дана поднетог захтева до истека текуће радне године (31. августа).

Изузетно од става 1. овог члана право на накнаду трошкова у предшколској установи за дете без родитељског старања које је смештено у старатељску породицу, у складу са Законом и овим правилником, признаје се од дана када је остварено право на дечији додатак, до истека текуће радне године (31. августа).

Члан 44.

Предшколска установа доставља надлежном органу управе, месечни извештај о боравку деце без родитељског старања, за коју су донета решења о признавању права на накнаду трошкова, најкасније до истека трећег радног дана у месецу за претходни месец.

Орган управе, контролише и уноси податке из списка у базу података.

Обрачун накнаде трошкова боравка из става 1. овог члана врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи.

За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини 50% цене коју плаћа корисник.

Извештај из ст. 1. и 2. овога члана, предшколска установа исказује на Обрасцу ДБС – Извештај о боравку деце без родитељског старања у предшколској установи, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 45.

Средства за накнаду трошкова боравка обезбеђују се предшколској установи у висини учешћа корисника у цени услуге по детету.

Средства за накнаду трошкова боравка из става 1. овог члана, Министарство, преноси предшколској установи, по добијању извештаја од органа управе.

VII. НАКНАДА ТРОШКОВА БОРАВКА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ДЕЦУ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Члан 46.

Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, подноси родитељ, установа социјалне заштите, хранитељ, односно старатељ органу управе, на Обрасцу НТ-ПУ-ДСРИ, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 47.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску, односно хранитељску породицу;

2) мишљења интерресорне комисије, која је образована у складу са прописима из области просвете, о сметњама детета у развоју и инвалидитету;

3) потврде која се односе на неостваривање права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, односно осталих накнада по основу посебне неге детета;

4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији о упису детета;

5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.

Члан 48.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом остварено, у складу са Законом и овим правилником, признаје се од дана поднетог захтева до истека текуће радне године (31. августа).

Члан 49.

Предшколска установа доставља органу управе, месечни извештај о боравку деце са сметњама у развоју и деце са инвалидитетом, за коју су донета решења о признавању права на накнаду трошкова, најкасније до истека трећег радног дана у месецу за претходни месец.

Орган управе, контролише и уноси податке из списка у базу података.

Обрачун накнаде трошкова боравка из става 1. овог члана врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи.

За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини 50% цене коју плаћа корисник.

Извештај из ст. 1. и 2. овога члана, предшколска установа исказује на Обрасцу ДСРИ – Извештај о боравку деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у предшколској установи, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 50.

Средства за накнаду трошкова боравка за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом обезбеђују се предшколској установи у висини учешћа корисника у цени услуге по детету.

Средства за накнаду трошкова боравка из става 1. овог члана преносе се предшколској установи, по добијању извештаја од органа управе.

VIII. НАКНАДА ТРОШКОВА БОРАВКА У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ ЗА ДЕЦУ КОРИСНИКА НОВЧАНЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ

Члан 51.

Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи, подноси родитељ, хранитељ, односно старатељ органу управе, на Обрасцу НТ-ПУ-ДНСП, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 52.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона:

1) потврде која се односи на остваривање права на новчану социјалну помоћ породице;

2) решења надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску, односно хранитељску породицу;

3) потврде предшколске установе, која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији, о упису детета;

4) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице локалне самоуправе.

Члан 53.

Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи остварено, у складу са Законом и овим правилником, признаје се од дана оствареног права на новчану социјалну помоћ до истека текуће радне године (31. августа).

Члан 54.

Предшколска установа доставља органу управе месечни извештај о боравку деце корисника новчане социјалне помоћи, за коју су донета решења о признавању права на накнаду трошкова, најкасније до истека трећег радног дана у месецу за претходни месец.

Орган управе, контролише и уноси податке из списка у базу података.

Обрачун накнаде трошкова боравка из става 1. овог члана врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и броја дана боравка детета у установи.

За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини 50% цене коју плаћа корисник.

Извештај из ст. 1. и 2. овога члана, предшколска установа исказује на обрасцу ДНСП – Извештај о боравку деце корисника новчане социјалне помоћи у предшколској установи, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 55.

Средства за накнаду трошкова боравка корисника новчане социјалне помоћи обезбеђују се предшколској установи у висини учешћа корисника у цени услуге по детету.

Средства за накнаду трошкова боравка из става 1. овог члана преносе се предшколској установи, по добијању извештаја од органа управе.

  1. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 56.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС).

Члан 57.

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-00601/2018-15

У Београду, 19. јула 2018. године

Министар,

Зоран Ђорђевић, с.р.

 

Прилози

Прилог 1 – Шифарник врсте прихода који су од утицаја приликом утврђивања права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета и права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета

Образац – НЗ-ПО – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства

Образац – НЗ-ПОНД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета

Образац – НЗ-НД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради неге детета

Образац – НЗ-ПНД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета

Потврда о основицама – ПУ

Образац – ОН-РНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета

Образац – ОН-ПНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета

Образац РД-1 – Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке

Образац – РД-1-С-М – Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке која је страни држављанин

Образац – РД-2 – Захтев за остваривање права на родитељски додатак оца

Образац – РД-2-С-О – Захтев за остваривање права на родитељски додатак мајке која је страни држављанин

Образац ДД-1 Захтев за остваривање права на дечији додатак

Образац НТ-ПУ-ДБРС – Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања

Образац ДБС – Извештај о боравку деце без родитељског старања у предшколским установама

Образац НТ-ПУ-ДСРИ – Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом 

Образац ДСПИ – Извештај о боравку деце са сметњама у развоју и деце са инвалидитетом у предшколским установама 

Образац НТ-ПУ-ДНСП – Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи 

Образац ДНСП – Извештај о боравку деце корисника новчане социјалне помоћи у предшколским установама