#МамеСуЉуте #МамеСуЗакон

Отприлике неке две недеље размишљам да ли да пишем на ову тему, након последњег у низу „удараца“ неравноправности и лицемерства.

Пре две три године сам први пут, у Новом Саду, доживела дискриминацију при запошљавању. Правна саветница једне реномиране агенције за запошљавање која има представништва у готово свим државама Европе ме пита следеће питање „Да ли сте у браку, имате ли децу или планирате да их имате?“ И након мог одговора да нисам у браку, да не знам да ли ћу бити, али да децу свакако планирам, следи шок. Мук. „Нама знате треба неко ко жели да ради.“

Три године касније Република Србија доноси Закон о финансијској подршци породици са децом, који апсолутно подржава управо овакве ставове приватних агенција за запошљавање (пошто она Национална служба за запошљавање никада није никога заштитила или не дај Боже запослила, ни мушкарца који још увек не може природним путем да остане трудан, мада наука ради на људским правима). Одћутах на тај део закона, који се односи на накнаду зараде за време породиљског одсуства, да не доведем у непријатну позицију запослене у општинској управи са којом сам у том периоду сарађивала. У међувремену добијем позив од једне госпођице/госпође из Новог Сада, СНС кадар, уз питање од куда мени идеја да конкуришем за једно радно место у Министарству (иако званичне услове испуњавам – образовање и стаж) када нисам њихова. О да, ето га скривени услов, чланство у владајућој партији или у некој са којом су коалициони партнери.

Е па драги моји…. тај услов никада нисам испуњавала нећу ни од сад. Највише се срамим што сам у једном тренутку спремна била да подржим Демократе у Војводини, као наивни Пајтићев студент. Хвала Богу што се распадоше, па никада не постадох званични члан.

А онда покушах да пронађем „срећу“ у једној од најдемократскијих земаља у Европи, а можда и у свету. Није лако. И нико не очекује да буде лако. Посао ћу тешко добити, али се надам да ће то бити због тога што имам српски пасош, што сам сам друштвењак, што Норвешка не дозвољава „на црно“ као у неким другим државама. На то сам све спремна. Тек сам загребала , пробила лед, и сада нема стајања. И онда, иако поучена негативним искуством из Новог Сада, одем код правне саветнице исте агенције у Ослу. На моје питање да ли је због тога што сам из Србије или зато што нисам школована за ИТ и слично одговара ми, у жељи да испадне пријатељски каже „Знате, послодавцима је свугде у свету тешко економски и боље се исплати мушкарац, ако ме разумете, али ово нека остане међу нама.“

Ок, јасна порука. Ја сам схватила и научила лекцију, на тежи начин. И од Србије и од Норвешке. Из ината, од ове друге нећу одустати, а ову прву треба мењати. Само зато thumb up за промене, за рушење ових и недозвољавање онима да се опет устоличе, у фотеље. Довољно лекција у 2 месеца да никоме више не ћутим. Ни умоболницима који подржавају и тапшу умоболнику, за црвену и сендвич (знате достојанственије је спавати под мостом, не јести, прогутати понос и замолити родитеље, пријатеље, мужа/жену, момка/девојку, неког од родбине за помоћ, па после враћати дугове, него подржати умоболне идеје умоболне Владе). Ни Европи коју ће угушити сопствено лицемерство. Људска права. Равноправност. Да… савршено смо равноправни у неравноправности. Све је шарена лажа.

Не знам да ли је недавање могућности младим образованим женама да раде, и ван своје струке, ок политика у борби против беле куге? А маторе су све европске нације. Просек година на улицама – чека у реду код Св. Петра и Господа. (Примеренији им је Луцифер.)

Повода за протесте има сваки дан. Када једна Француска, Мађарска, Румунија… које су чланице „савршене“ ЕУ протестују, зашто не би и Србија. Да случајно не изгубимо радна места, која? Да не пропустимо парове, задругу и остале канцерогене испираче мозга..? За децу. За сутра. За моју генерацију је већ помало касно. Огрезли смо у незадовољство. За оне старије, они већ чекају check-in за авион код капетана Светог Петра, карте су купили одавно. Али за оне који су још у колицима, који тек треба да се роде, за њих вреди.

15.12.2018. – за маме. За оне које су се усудиле и за нас које бисмо све дале да се усудимо.
Иницијатива #МамеСуЗакон најављује протест #МамеСуЉуте за 15. децембар у подне испред Владе Републике Србије!

Повод за протест испред Владе је то што упркос најавама министара задужених за измене Закона о финансијској подршци породици са децом да ће се решити проблем мајки које примају надокнаде испод сваког достојанственог нивоа током породиљског одсуства, односно одсуства ради неге детета до краја 2018. године, то се нажалост не назире ни у 2019. години.

Као што можемо да видимо, у Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2019. годину нису издвојена посебна средства која би била усмерана за подршку измене спорног Закона о финансијској подршци породици са децом.

Рационалнијом прерасподелом средстава у буџету можемо доћи до неопходних средстава за мајке које имају мање од 18 месеци радног стажа; оне жене које раде на црно или волонтирају годинама у државним предузећима и за систем су невидљиве; за предузетнице, медју којима је посебно угрожена група жена које имају фирме које пружају здравствене услуге; пољопривредне осигуранице; мајке деце са инвалидитетом; мајке које су се пре ступања на снагу спорног Закона охрабриле да роде треће, четврто и свако следеће дете и оне мајке које су најуспешније међу нама, а које су применом овог Закона кажњене.

Поред министра за рад и министарке задужене за демографију и популациону политику, подсећамо и министра финансија да питање мајки и њихових породица које ће и у 2019. гходини живети на ивици егзистенције мора да се најхитније реши.

Иницијатива #МамеСуЗакон на протест позива све оне који желе да наше захтеве подрже – труднице, маме, тате, баке, деке, политичаре без страначких обележја, односно све грађане.

Видимо се на протесту #МамеСуЉуте!

П.С. Нека ова година заврши протестима, немирима, јер џаба им новогодишња напредна и (ј)европска расвета, наше незадовољство сија јаче. Гори.

Миљана Томић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 1 = 5