Зовем се Милена

Зовем се Милена, имам 25 година, шести сам месец трудноће, радим у продавници беби опреме.

У следећих пар месеци бих требала да издвојим:

-83 662,00 дин за опрему за бебе
-15 000,00 дин за дохрану за бебе
-20 498,00 дин одећа за бебе
-17 519,00 дин козметика за бебе

Укупан износ је 144 658,00 динара. Неке ствари су потрошне, а неке се мењају временом, а ни ти износи нису мали.

Радим од своје 16 године разне послове и имам укупно 11 месеци радног стажа, не и у континуитету. У просек од 18 месеци ће ми улазити само 5 месеци које ћу имати до краја ове године и моја накнада на породиљском одсуству износиће око 7000,00 дин. Радим још увек иако ми је лекар препоручио да више не радим.

Овом приликом поздрављам министра Ђорђевића који је јавно изнео да су ово тек само празне приче, а посебно му се захваљујем што се одазвао нашем позиву за састанак где смо хтеле да причамо о овим проблемима.

Поздрављам и министарку Славицу Ђукић Дејановић која, по свему судећи, није у потпуности упозната са свим чарима овог закона, па олако изјављује да у просек улази било којих 18 месеци, да 100 000,00 динара није мала накнада и да је нажалост реалност да једна мајка има накнаду у износу од 1000, 2000, 3000 динара. Поздрављам и то што по други пут најављује промене које ће се десити кроз пар месеци, а у буџету за нас мајке нема места.

Такође, поздрављам све посланике који су гласали за нас мајке – мање од 20 је гласало „за“, а највећи број није учинио ништа, односно није гласао ни „за“, ни „против“, нисте били ни „уздржани“. Посланици који нисте урадили ништа, обраћа вам се мајка која је љута, огорчена, понижена, а пре свега уплашена!

Уплашена да нећу имати чиме да храним и пресвлачим бебу, уплашена да нећу имати за силне рачуне, лекове, терапије… Уплашена да једног дана будуће баке и дека неће бити ту да ми помогну, уплашена да отац мог детета неће присуствовати одрастању и васпитању истог тог детета.

Министре Ђорђевићу, моја прича је све само не празна. Ја не штетим буџет државе, већ држава штети мени и мојој породици. Мене држава није законима заштитила од лоших послодаваца, већ је штитила лоше послодавце.

Имам 2 године рада у континуитету а само сам 4 и по месеца видљива у систему. Одузели сте ми оно што сам трудом и радом заслужила, одузели сте ми достојанство, миран и нормалан живот.

Свим татама и будућим татама желим да искажем велику захвалност, јер на њима остаје борба и непроспаване ноћи због размишљања на које све начине да донесу новац у кућу.

Ово што представљате борбом за наталитет, у ствари је све супротно. Господо из Владе, пробудите се. Пробудите вашу свест и савест.

1 thought on “Зовем се Милена

  1. Teško je i čitati ovako potresne životne priče. Obuzme Vas bes i neverica da li je uopšte moguće ovakvo neodgovorno ponašanje prema najosetljivijem delu stanovništva. Državo, Vlado, Ministri… aloooo i mi postojimo! Mi koji Vas plaćamo, ne da kupujete avione, kamione i ostale „državne igrarije“ koje nam nepovratno odnose decu, već da se brinete o mladosti ove zemlje i natalitetu. Hmm.. ponekad se pitam da li su i Vas koji odlučujete o našim sudbinama rodile majke? Ako jesu, pozovite ih danas za savet. Nije teško a i ne boli.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 73 = 76